hebr10a

 

Imenica s nastavcima

Kao uzorak kako se osobnozamjenički (osobni) ili posvojni nastavci vežu uz imenicu poslužit će nam qôl za jedninu i ’ælohîm za množinu

 

jd. 1.

yliAq

qôlî

moj glas

yh;l{a/

ælohaj

moj Bog

2. m.

^l.AQ

qole

tvoj glas

^yh,l{a/

ælohǽka

tvoj Bog

2. ž.

%leAq

qolek

tvoj glas

%yIh;l{a/

ælohájik

tvoj Bog

3. m.

AlAq

qôlô

njegov glas

wyh'l{a/

ælohāv

njegov Bog

3. ž.

Hl'Aq

qôlāh

njezin glas

h'yh,l{a/

ælohǽhâ

njezin Bog

 

 

 

 

 

 

 

mn. 1.

WnleAq

qôlénû

naš glas

Wnyhel{a/

ælohénû

naš Bog

2. m.

~k,l.Aq

qôlekæm

vaš glas

~k,yhel{a/

ælohekæm

vaš Bog

2. ž.

!k,l.Aq

qôlekæn

vaš glas

!k,yhel{a/

ælohekæn

vaš Bog

3. m.

~l'Aq

qôlām

njihov glas

~h,yhel{a/

ælohehæm

njihov Bog

3. ž.

!l'Aq

qôlān

njihov glas

!h,yhel{a/

ælohehæn

njihov Bog

 

Nastavci -î, -kā, -k, -nû, -kæm, -kæn, -hæm/-m, i -hæn/-n dodaju se na složenički oblik imenice (status constructus). U jednini to se događa uz pomoć veznih samoglasnika (te je šva uvijek zvučni), a u množini uz pomoć završetka –aj koji se mijenja u -æ ili -e, ili ovisno o nastavku. Nastavci -kæm, -kæn (2. mn.) i -hæm, -hæn (3. mn.) nose naglasak. Ostali su nenaglašeni.

 

Infinitiv

a) samostalni (apsolutni)

ima oblik:

 

bAtK' kātôb

 

Stoji samostalno i ne može primati niti nastavke niti prijedloga.

Ponekad se rabi umjesto određenog oblika glagola pri čemu kontekst određuje značenje.

npr. imperativ: rb'D"h;-ta, rAkz" (Još 1,13) – Sjeti se te riječi/stvari...!

Najčešće služi za isticanje i pojačavanje onog što je izrečeno istim glagolom u nekom određenom obliku. Glagol se podvostručuje:

%leae %l{h'  (Suci 4,9) „ići ću, ići“, „zaista ću ići“, „sasvim sigurno...“

~k,_yhel{a/ hw"hy> twOc.mi-ta, !Wrm.v.Ti rAmv' (Pnz 6,17) „čuvat ćete, čuvati zapovijedi Jahve Boga svojega“ = dobro/zaista ih obdržavajte!

 

b) složenički (obični)

ima polazni oblik

 

btoK. ketob

ali će se samoglasnici mijenjat ovisno o nastavcima. Može se smatrati i glagolskom i imeničkom tvorbom. Prima nastavke koji naznačuju ili objekt (objektni: „pisati nešto“) ili pripadnost (posvojni: „nečije pisanje“).

Npr. Abt.K'  kåtbô = pisati ga (neki spis) ili njegovo pisanje (nekog pisca)

Npr.

Duh Božji obuzeo je Šaula  hL,ae_h' ~yrIb'D>h;-ta, A[m.v'B. = kad je čuo te riječi („u njegovu slušanju“) (1 Sam 11,6)

Najčešće se ovaj infitiv spaja s prijedlozima i zamjenjuje zavisnu rečenicu.

S prijedlogom l („za“) ovaj infintiv izriče nakanu:

iz svih naroda dolazili su ljudi  hmo+l{v. tm;k.x' tae [:mov.li

zato da čuju mudrost Salomovu (1 Kr 5,14)

 

Rečenica:

Post 9,13

`#r<a'h' !ybeW ynIyBe tyrIB. tAal. ht'y>h'w> !n"+['B, yTit;n" yTiv.q;-ta,